Đardija kod pasa čest crevni parazit koji stvara stomačne probleme? Koji su prvi simptomi i kako pružiti pomoć ljubimcu, saznajte u nastavku.
Đardija je oboljenje koje se nažalost veoma često sreće kod kućnih ljubimaca. Međutim, nije razlog za brigu, jer kako kažu stručnjaci, kada se bliže upoznate sa ovim pojmom nema mesta panici.
Na sreću, postoji mnogo stvari koje vlasnici pasa mogu učiniti da spreče da se njihovi psi zaraze ovim neprijatnim parazitom. U nastavku se bavimo pitanjima i odgovorima, kako se đarđija kod pasa manifestuje, koji su prvi simptomi i kako izgleda prva pomoć.
Evo koje stvari morate znati da bi vaši psi bili bezbedni.
Šta je đardija kod pasa?
Moguće je da se mnogi vlasnici pasa prvi put susreću sa ovim problemom, posebno oni koji po prvi put imaju kućnog ljubimca.
Iz tog razloga, hajde odmah da krenemo od stručnog medicinskog objašnjenja.
Ono kaže: đardija kod pasa je crevna infekcija kod životinja, koju izaziva mikroskopski protozojski parazit Giardia duodenalis (poznat i kao G. intestinalis ili G. lamblia).
Đardija je jednostavna jednoćelijska parazitska vrsta – to nije “crv”, bakterija ili virus.
Postoji sedam genotipova, od A do G, pri čemu su psi najčešće zaraženi C i D genotipom, mačke sa F i ljudi najčešće zaraženi sa A i B. Genotip E i F se retko prijavljuju.
Parazit se javlja širom sveta i čest je uzrok takozvane „putničke dijareje“ kod ljudi. Dakle, ne javlja se samo kod vaših ljubimaca!!Đardija kod ljudi je takođe prisutna.
Ljubitelji aktivnosti na otvorenom koji nenamerno konzumiraju zagađenu vodu mogu razviti „dabrovu groznicu“, što je drugi naziv za đardiju kod ljudi.
Drugi primeri protozojskih parazita koji mogu izazvati crevnu bolest su: kokcidije, kriptosporidije i toksoplazme. Elem, samo ih napominjemo, zlu ne trebalo, jer ovde nije konkretno reč o njima.
Vratimo se na đardiju. Đardija kod pasa može biti uzrok nezanemarljivih stanja, naročito dijareje kod pasa, koja ima tendenciju da bude baš učestala. Međutim, većina pasa zaraženih đardijom nema dijareju, povraćanje ili bilo koje druge znakove bolesti. Makar ne na samom početku infekcije.
Organizam đardije ima dva oblika. Krhka forma za hranjenje, poznata kao trofozoit, postoji u crevima zaraženih životinja, dok se čvrsta cistična forma izlučuje fecesom i može preživeti nekoliko meseci u okruženju, posebno u vodi i vlažnom okruženju.
Kako psi dobijaju đardiju?
Ovo je najčešće pitanje većine vlasnika pasa, pa evo i odgovora.
Đardija kod pasa nastupa onda kada se pas inficira đardijom tako što je proguta dok je parazit u stadijumu ciste.
Kod pasa koji su podložniji oboljevanju (slab imunitet, starost, osetljivost rase), nakon što cista prođe u creva psa, prolazi kroz transformaciju u trofozoit, ili formu za hranjenje, i veže se za crevni zid da bi se hranila. Ako je prisutan dovoljan broj cista, razviće se klinički znakovi oštećenja crevnog zida.
Trofozoiti se razmnožavaju deljenjem, a neki se pretvaraju u cistični oblik. Na kraju pas prolazi kroz takozvano stanje zarazne ciste u stolici.
Vreme potrebno od unosa cista do prelaska u feces je 5 do 12 dana kod pasa i 5 do 16 dana kod mačaka.
Ove ciste mogu odmah zaraziti drugu životinju.
A kako zapravo izgleda taj krug, da pojasnimo!
Na zelenim površinama, gde šetate svog psa, svaki deseti feces sadrži ciste đardije. Njuškanjem i lizanjem zemljišta i pijenjem vode iz bara ili reka, kućni ljubimci se inficiraju.
Uopšteno govoreći – svi psi i mačke koji izlaze van stana su ugroženi.
Kada se đardija ciste nađu u stolici zdravog odraslog psa bez dijareje, generalno se smatraju prolaznim, beznačajnim nalazom. Odnosno, ovo stanje ne mora da se tretira medikamentima.
Međutim, kod štenaca i oslabljenih odraslih pasa mogu izazvati ozbiljnu, vodenastu dijareju koja može biti fatalna ako se ne leči.
Šta je još važno da znate?
Moramo napomenuti da vaš pas može širiti parazit, čak i onda kada ne pokazuje nikakve znake infekcije.
Ovo jeste zabrinjavajuće i jako je važno da znate, posebno ako u domaćinstvu imate više od jednog kućnog ljubimca. Iako je prenos sa pasa na mačke i sa mačaka na pse malo verovatan, prenos sa psa na psa se dešava vrlo lako i svakako je razlog za zabrinutost.
Ako je jednom od vaših kućnih ljubimaca dijagnostikovana đardija, razgovarajte sa veterinarom o merama predostrožnosti koje morate preduzeti da biste zaštitili svoje druge ljubimce.
Verovatnoća razvoja bolesti raste kada je veliki broj cista prisutan u životnoj sredini od fekalne kontaminacije.
Naime, đardija kod pasa je česta pojava u okruženjima koja su gusto naseljena psima, kao što su odgajivačnice, prodavnice kućnih ljubimaca ili skloništa za životinje.
Đardija kod pasa – simptomi
Kao što rekosmo, nije nužno da đardija kod pasa uzrokuje probleme. Mnogi psi kroz to prođu i bez simptoma i bez lečenja. Ali kada se infekcija pojavi u nekom agresivnijem obliku, može da bude veoma neugodna.
Šta se zapravo dešava?
Ovi mikroskopski paraziti kod psa se vezuju za crevni zid i oštećenje izaziva akutni, iznenadni početak proliva neprijatnog mirisa.
Naime, parazit inhibira sposobnost vašeg psa da pravilno apsorbuje hranljive materije, vodu i elektrolite, što dovodi do dijareje i gubitka težine, hronične povremene dijareje i masne stolice.
Stolica može biti u rasponu od meke do vodenaste, često ima zelenkastu nijansu i povremeno sadrži krv. Zaraženi psi imaju tendenciju da imaju višak sluzi u izmetu.
U nekim slučajevima može doći do povraćanja kod psa.
Znaci mogu trajati nekoliko nedelja i postepeni gubitak težine može postati očigledan. Većina pasa nema temperaturu, ali ona može biti manje aktivna u nekim slučajevima.
Proliv može biti isprekidan ili kontinuiran, posebno kod štenaca, a neuspeh u dijagnostikovanju i lečenju bolesti može dovesti do ozbiljnog gubitka težine, pa čak i smrti u ekstremnim slučajevima.
Mnogi psi će biti asimptomatski prenosioci, nikada neće razviti znakove bolesti. Mlađe životinje češće pokazuju kliničke znakove. Bolest je posebno opasna za štenad, starije pse i pse sa oslabljenim imunološkim sistemom.
Šta dalje raditi??
Kako se đardija kod pasa dijagnostikuje?
Možemo slobodno reći da se đardija kod pasa vrlo lako dijagnostikuje. Rutinski test flotacije fekalija možda neće uspeti da otkrije ove male ciste, koje se nedosledno izlučuju u fecesu, a za koje je često potrebno posebno rešenje za flotaciju cinkovog sulfata.
Međutim, povremeno se paraziti mogu videti na direktnom brisu izmeta.
U svakom slučaju, ako vaš veterinar sumnja na đardiju, uzorak stolice može se analizirati na prisustvo đardija specifičnih antigena (ćelijski proteini).
Neki testovi na đardiju dostupni su za kliničku upotrebu, dok drugi testovi zahtevaju podnošenje referentnoj laboratoriji.
Mnogi slučajevi se verovatno dijagnostikuju na osnovu istorije bolesti psa i kliničkih znakova koji ukazuju na đardiju kod pasa.
Đardija lečenje
Kako izgleda proces lečenja??
Možemo slobodno reći da se đardija kod pasa veoma uspešno i jednostavno leči. Najčešći lekovi koji se koriste za ubijanje đardije su na bazi antibiotika. Ovi lekovi se obično daju tri do deset dana tokom lečenja infekcije.
Lekovi se mogu davati i u kombinaciji ako je potrebno. Odnosno, ako je stanje ozbiljnije. Ova kombinacija se obično daje psima sa refraktornom dijarejom (dijareja koja nije reagovala na lečenje).
Suportivno lečenje drugim lekovima može biti potrebno kao dodatna terapija ako je prisutna dehidracija ili teška dijareja.
I ishrana može uticati i poboljšati oporavak ljubimca. Naime visoko svarljiva hrana za odrasle pse može pomoći u smanjenju retke stolice tokom lečenja.
Nekim psima biće odrađeni i dodatni testovi i tretmani na osnovu njihovog stanja i težine infekcije.
Sve zaražene kućne ljubimce treba ponovo testirati dve do četiri nedelje nakon završetka lečenja.
Vaš veterinar će vam pomoći da utvrdite koji način lečenja je najbolji za vašeg ljubimca.
Napomena: Budući da su ciste đardije infektivne odmah nakon prelaska u okolinu, izmet zaraženog psa treba brzo ukloniti i odložiti u otpatke. Zaražene životinje treba redovno kupati kako bi se uklonile ciste iz dlake.
Kakve su prognoze?
Kod pasa koji su oboleli od đardije prognoza je u većini slučajeva dobra. Naravno, ovo važi za mlađe pse da jakim imunološki sistemom i bez dodatnih hroničnih oboljenja.
Oslabljene ili gerijatrijske životinje i one sa nekompetentnim imunološkim sistemom imaju povećan rizik od komplikacija, uključujući smrt.
Sve kućne ljubimce sa dijagnozom treba ponovo testirati dve do četiri nedelje nakon završetka lečenja.
Koje su prirodne metode lečenja?
Postoje li uopšte prirodni lekovi za ovo stanje kod psa?
Kada se dogodi bilo kakvo oboljenje, u većini slučajeva, veterinar će rešiti parazitsku infekciju jakim lekovima koji će ubiti stvorenja koja žive u psu, ali to može biti uznemirujuće za neke vlasnike.
Neretko se agresivne terapije odraze negativno na imuni sistem ljubimca. Umesto toga, neki vlasnici će možda radije dati svom psu prirodnu alternativu farmaceutskim proizvodima, bilo kao izbor načina života ili kao sredstvo za izbegavanje neželjenih nuspojava.
Ovi prirodni lekovi će obično biti na biljnoj bazi. U pitanju su biljke za koje je poznato da imaju antiparazitska svojstva (poput crnog oraha) ili koncentrovane kapsule (poput ekstrakta semenki grejpa).
Na sreću, prirodni lekovi se često mogu davati u obliku jednostavnih dnevnih dodataka ishrani, što ih čini mnogo lakšim za prihvatanje kod ljubimaca od tečnih lekova. To takođe znači da vlasnik može sam da obavi tretman kod kuće bez potrebe za veterinarskom pomoći izvan dijagnostičke faze.
Iako će neki psi rado pojesti suplemente ako im se serviraju po uputstvu veterinara, drugi mogu odbiti da jedu nepoznate sastojke.
Evo nekoliko trikova za lakše uzimanje tablete.
Prepoznatljiv ukus crnog oraha može se donekle poništiti drobljenjem biljke u vlažnu hranu pre nego što pas pojede, dok se kapsule tipa koje sadrže ekstrakt semenki grejpa mogu sakriti unutar malih komada mesa. Vlasnici će morati da održe tretman nekoliko nedelja kako bi uništili sve parazite.
Ako se psu redovno daju odgovarajući suplementi, svi parazitI bi trebalo da nestanu u roku od nekoliko nedelja. Međutim, ovi prirodni lekovi mogu se pokazati manje efikasnim od konvencionalnih lekova.
Alternative prirodnim lekovima su lekovi protiv parazita koji se prodaju bez recepta koji će obično biti u obliku tableta. Međutim, poznato je da to uzrokuje oštećenje jetre, kao i groznicu, što otežava lečenje životinje koja je već pretrpela oštećenja zbog stvarnih parazita.
Nakon tretmana, psu će možda trebati nekoliko nedelja smanjene fizičke aktivnosti da povrati snagu, posebno ako su paraziti izazvali primetan gubitak težine.
Vlasnici bi takođe trebalo da životinji daju probiotik koji će pomoći u uspostavljanju ravnoteže mikroba u crevima psa, sprečavajući tako neprijateljske bakterije da se učvrste u telu i uzrokuju dalje probleme.
Možda bi bilo preporučljivo zakazati dodatni pregled kod veterinara kako bi se oni uverili da su mikroorganizmi potpuno uništeni, kako se ne bi ponovo pojavila zaraza.
Prirodne metode lečenja đardije nisu preterano skupe, a i dostupne su u svakoj zdravoj hrani ili biljnoj apoteci.
Napomena: svaki vid alternativnog lečenja se isključivo daje psima, uz prethodno odobrenje od strane veterinara!!
Može li se čovek zaraziti?
Đardija kod pasa se može potencijalno preneti i na ljude. Kod ljudi ovo oboljenje takođe izaziva dijareju. Ranije se pretpostavljalo da su mačke i psi, zajedno sa divljim životinjama, jedan od potencijalnih izvora infekcije za ljude.
Genotip A može zaraziti ljude, pse i mačke, dok B može zaraziti i ljude i pse.
Međutim, moramo napomenuti da se dalje može prenositi i sa čoveka na čoveka. Naravno, ovo nije jedini način da se čovek zarazi pomenutim parazitom. Na primer, zagađena voda takođe može biti odgovorna za mnoge epidemije.
Ako je vašem psu dijagnostikovana đardija kod pasa, dezinfekcija životne sredine i dobra lična higijena su važni kako bi se sprečilo slučajno širenje na ljude. Posebno, osobe sa imunodeficijencijom, poput AIDS -a ili raka, ili koje se podvrgavaju hemoterapiji, treba da budu krajnje oprezne, posebno pri rukovanju izmetom ili nakon davanja lekova ljubimcu.
Za dezinfekciju životne sredine možete koristiti izbeljivač sa hlorom u razređenjima 1:32 ili 1:16 ili 1-2 šolje u galonu vode (60-120 ml/L). Međutim, uverite se da se zahvaćene površine mogu bezbedno tretirati izbeljivačem.
Ciste đardije su podložne sušenju, pa pokušajte da vaše okruženje bude bez vlage.
Za najbolje rezultate, temeljno očistite prostor u kome boravite, kao i prostor vašeg kućnog ljubimca, a zatim ga ostavite da se osuši nekoliko dana pre ponovnog uvođenja kućnih ljubimaca.
Ovaj tekst nema za svrhu da vas uputi da sami lečite svog ljubimca, niti se može koristiti kao veterinarski savet. Ono što je ideja, jeste da vam pomognemo u prepoznavanju simptoma đardije kod pasa i ranom delovanju kako biste ublažili ili čak možda i sprečili pojavu bolesti. Za više informacija obratite se stručnom licu.
