epilepsija kod pasa

Epilepsija kod pasa!Život sa epileptičnim psom!

Ako se pitate koji su uzroci epilepsije kod pasa, kako izgleda lečenje i koji su neželjeni efekti epilepsije kod pasa, ovo je članak za vas.

Gledanje epileptičnog napada kod psa može biti vrlo uznemirujuće, ali da li su svi napadi epilepsije kod pasa hitan slučaj?  

Zašto se ovi napadi dešavaju i šta možete učiniti? Saznajte više o epilepsiji kod pasa, kako bi bili u mogućnosti da se brinete o njima, a takođe ćete se i emocionalno bolje spremiti za život sa psom koji ima epilepsiju. 

Epilepsija kod pasa je najčešći neurološki poremećaj i procenjeno je da pogađa približno 0,75% pseće populacije. Termin epilepsija odnosi se na heterogenu bolest koju karakteriše prisustvo ponavljajućih, ničim izazvanih napada koji su posledica abnormalnosti mozga. 

Stanje može biti nasledno (genetska ili idiopatska epilepsija), uzrokovano strukturnim problemima u mozgu (simptomatska epilepsija kod pasa) ili može proisteći iz nepoznatog uzroka.

Određivanje odgovarajućeg režima lečenja epilepsije kod pasa zavisi od tačne dijagnoze, vrste i uzroka napada, nakon čega se može uvesti odgovarajuća terapija.

Epilepsija kod pasa-simptomi

Napad epilepsije kod pasa se dešava kada postoji abnormalna aktivnost u mozgu koja dovodi do naglih, ali kratkotrajnih promena u ponašanju i/ili kretanju psa.

Simptomi epilepsije kod pasa mogu uključivati povraćanje, nekontrolisano kočenje i grčenjem celog tela, kao i zabacivanje glave. Dolazi i do do pojave pene u ustima.

Javlja se i mokrenje ili obavljanje velike nužde u toku ili neposredno posle napada.

Uz navedene simptome, može doći i do gubitka svesti.  Često, neposredno pre napada, pas može izgledati omamljeno, nesigurno ili zbunjeno. Nakon napada, pas može biti dezorijentisan i može se javiti privremeno slepilo. 

Vaš veterinar može sumnjati da vaš pas ima epilepsiju ako ima najmanje dva epileptična napada u razmaku od 24 sata. Veterinaru može biti teško da razlikuje napade i druge zdravstvene probleme, tako da im pružanje detaljnog opisa napada ili video snimka može pomoći u dijagnozi.

Tri glavne karakteristike epileptičnih napada kod pasa su:

  • gubitak kontrole psa nad svojim telom, odnosno konvulzija (grčenje i opuštanje mišića),
  • napadi koji brzo počinju i završavaju se i
  • napadi koji se svaki put čine vrlo slični i imaju ponavljajući obrazac.

Napadi epilepsije kod pasa se sastoje od tri faze:

  • Preiktalna faza ili aura je period izmenjenog ponašanja u kojem se pas može sakriti ili izgledati nervozno. Pas može biti nemiran, nervozan, može da cvili, da se trese ili da slini. Ovo može trajati nekoliko sekundi do nekoliko sati. Ovaj period prethodi napadu, kao da pas oseti da će se nešto dogoditi.
  • Iktalna faza može trajati od nekoliko sekundi do nekoliko minuta i može se razlikovati po izgledu. Iktalna faza može se kretati od blagih promena u mentalnoj svesti, kao što su omamljeni pogled, blago drhtanje, besciljno gledanje, lizanje usana, do potpunog gubitka svesti. Ako pas doživi napad sa gubitkom svesti, pas će izgubiti kontrolu nad svojim telom. Pas u tim slučajevima  pada na bok i “vesla” nogama. Glava psa će često biti povučena unazad. Može doći do mokrenja, velike nužde i pojave pene na ustima. Ako napad ne prestane u roku od pet minuta, kaže se da je pas u epileptičnom statusu.
  • Tokom post-iktalne faze ili perioda neposredno nakon završetka napada, dolazi do zbunjenosti, dezorijentacije, lučenja pljuvačke, nemira ili čak privremenog slepila kod psa.

epilepsija kod pasa simptomi

Šta uzrokuje epilepsiju kod pasa?

Brojne osnovne bolesti i drugi faktori mogu izazvati napade koji vode do epilepsije. Epilepsija kod pasa se može klasifikovati kao simptomatska (gde se osnovni uzrok može identifikovati u mozgu) ili idiopatska (gde se ne može identifikovati osnovni uzrok, a često se pretpostavlja genetska predispozicija ili uzrok nije poznat).

Ostali uzroci uključuju bolesti jetre, otkazivanje bubrega, tumor mozga, traumu mozga ili toksine.

Idiopatska epilepsija kod pasa

Idiopatska epilepsija obično pogađa pse mladog i srednjeg uzrasta (od 6 meseci do 6 godina) kod kojih se ne može naći osnovni uzrok ponovljenih napada.

Za idiopatsku epilepsiju se često pretpostavlja da je rezultat kombinacije genetskih faktora i faktora okoline. 

Da bi se dijagnostikovala idiopatska epilepsija kod pasa, najpre se moraju isključiti poznati uzroci, kao što su određene bolesti. Dijagnoza treba da se zasniva na anamnezi vašeg psa, neurološkom pregledu i laboratorijskim testovima (krv i/ili urina).

Dalje procene, poput snimanja mozga i analize cerebrospinalne tečnosti vašeg psa, možda će vam preporučiti veterinar da bi otkrio abnormalnosti koje bi mogle prouzrokovati napade.

Simptomatska epilepsija kod pasa

Kod drugih pasa koji imaju napade, osnovni uzrok epilepsije može biti u mozgu. To uključuje krvarenja, upale, infekcije, traume, tumore mozga i degenerativne bolesti mozga. Ove abnormalnosti mogu se potvrditi ili magnetnom rezonancom i/ili analizom cerebrospinalne tečnosti.

Pored ovih strukturnih uzroka, metabolički poremećaji mozga mogu dovesti do promene njegove strukture i neuronske degeneracije.  

Reaktivni napad (privremene promene na mozgu) se obično javlja kao odgovor na privremeni problem u radu mozga, koji može biti rezultat metaboličkih promena ili trovanja. 

Epilepsija nepoznatog uzroka

Epilepsija kod pasa nepoznatog uzroka koristi se za opis stanja u kojima se sumnja na strukturni uzrok, ali nije identifikovana dijagnostičkom procenom.

Klasifikacija napada epilepsije kod pasa

Opis napada je najvažnija informacija potrebna za dijagnozu epilepsije kod pasa. Većina epileptičnih napada će se obično:

  • desiti sasvim iznenada bez upozorenja,
  • trajati kratko vreme (često samo nekoliko sekundi ili minuta) i
  • zaustaviće se sami.

Navodimo vam vrste epileptičnih napada kod pasa, zajedno sa opisima šta se dešava tokom svake vrste napada:

  1. Fokalni napadi (trzaji, treptanje, lučenje pljuvačke, promene ponašanja)

Fokalni epileptični napadi mogu se javiti kao:

  • epizodni pokreti npr. trzaji lica, ritmično treptanje, podrhtavanje glave ili ponovljene kontrakcije mišića jednog ekstremiteta;
  • autonomni znaci (koji potiču iz autonomnog nervnog sistema) npr. prekomerno lučenje pljuvačke, povraćanje i proširene zenice;
  • promene u ponašanju pasa npr. nemir, anksioznost, traženje pažnje i strah.
  1. Generalizovani napadi (ukočenost, brzo trzanje)

Generalizovani napadi mogu se javiti sami ili mogu započeti kao fokalni napad i razviti se u generalizovani napad. U većini slučajeva generalizovanih napada, pas gubi svest i mogu se javiti lučenje pljuvačke, mokrenje i velika nužda. Tipovi generalizovanih napada su:

  • Tonički: povećanje kontrakcije mišića u trajanju od nekoliko sekundi do minuta;
  • Klonični: nehotične brze i ritmičke kontrakcije mišića (trzanje);
  • Toničko-klonični: pas gubi svesti, a istovremeno počinju jake toničke kontrakcije svih mišića;
  • Mioklonski: sporadični trzaji obično na obe strane tela;
  1. Fokalni napad koji se razvija u generalizovani napad

To je slučaj kada generalizovani napad nastaje iz fokalnog napada. Ovo je najčešći tip napada koji se primećuje kod pasa. Žarišni napad može se teško otkriti zbog njegove kratke prirode i važno je da veterinaru kažete šta se dogodilo pre nego što su konvulzije započele, kako biste mu pomogli da utvrdi koju vrstu napada ima vaš pas.

Kada posmatraju napade, važno je da vlasnici pasa vode dnevnik detaljnih informacija, uključujući: 

  •  pogođene delove tela,
  •  kada se napadi događaju,
  •  koliko često se napadi javljaju i 
  •  koliko dugo traju. 

Veterinari i vlasnici takođe treba da pažljivo prate kako se psi ponašaju neposredno nakon napada. Iako će se neke životinje brzo vratiti u normalu, druge će imati poteškoće u stajanju ili kretanju, slepilo, anksioznost ili druge promene u ponašanju. 

Šta možete učiniti da pomognete svom ljubimcu?

Ako vaš pas ima epileptični napad važno je da uradite sledeće:

  • Ostanite mirni i sabrani. Većina napada je kratka, a psi ih obično nisu svesni. Psi koji su pogođeni napadom neće patiti tokom napada;
  • Pobrinite se da vaš ljubimac ne može da se povredi tokom napada. Pomerite predmete iz okoline vašeg ljubimca na koje bi mogao da se povredi tokom napada  npr. nameštaj;
  • Nikad  ne smete stavljati ništa u usta svog ljubimca tokom napada. Životinje mogu ugristi tokom napada ili nakon njega, jer vas možda neće prepoznati;
  • Posmatrajte napad kod psa. Konkretno: Koji su bili prvi znaci? Da li je prvo pogođena jedna strana tela? Kakve je pokrete pokazao vaš ljubimac? Zapisi ovih zapažanja, zajedno sa vašim dnevnikom napada, biće veoma korisne informacije za veterinara;
  • Beležite dužinu, učestalost i težinu napada.

Kontaktirajte veterinara što je pre moguće ako:

  • vaš ljubimac ima napad duže od dva minuta,
  • vaš ljubimac ima više od dva napada u periodu od 24 sata i
  • vaš ljubimac pokazuje periodično trzanje/drhtanje.

Da li je napad bolan ili opasan za psa?

Uprkos dramatičnoj i nasilnoj pojavi napada, napadi nisu bolni, mada pas može osetiti zbunjenost i paniku. Psi ne gutaju jezik tokom napada. Ako stavite prste ili neki predmet u njegova usta, nećete pomoći svom ljubimcu i rizikujete da vas pas ujede ili da povredite psa.

Važno je da sprečite psa da ne padne ili se ne povredi na predmete oko sebe prilikom napada. Sve dok je na podu ili na zemlji, mala je šansa da se dogodi povreda.

Jedan napad je retko opasan za psa. Međutim, ako pas ima više napada u kratkom vremenskom periodu (klaster napadi), ako napad traje duže od nekoliko minuta ili ako se hipertermija (povišena telesna temperatura) razvije usled napada, odmah se obratite veterinaru.

Epileptički status je ozbiljan i po život opasna situacija. Karakteriše ga napad koji traje više od pet minuta. Ako se odmah ne daju intravenski antikonvulzivi da bi se zaustavio napad, pas može umreti ili pretrpeti nepovratno oštećenje mozga. Ako se pojavi epileptični status, odmah se obratite veterinaru.

Dijagnoza epilepsije kod pasa

Nakon što pas ima epizodu napada, vaš veterinar će započeti sa detaljnom anamnezom, koncentrišući se na moguću izloženost otrovnim ili halucinogenim supstancama ili traume glave.

Veterinar će takođe obaviti fizički pregled, testove krvi i urina, a ponekad i elektrokardiogram (EKG).

Veterinar će obaviti testove  poremećaje jetre, bubrega, srca, elektrolita i nivoa šećera u krvi. Test na srčane gliste se izvodi ako vaš pas mesečno ne uzima preventivnu zaštitu od glista.

Ako su ovi testovi normalni i ako nema izloženosti otrovu ili nedavnoj traumi, može se preporučiti dalja dijagnostika, u zavisnosti od težine i učestalosti napada. Povremeni napadi (ređe od jednom mesečno) nisu toliko zabrinjavajući, ali mogu postati češći i ozbiljniji. U ovom slučaju, može se izvršiti analiza kičmene tečnosti.

epilepsija kod pasa lečenje

Koje su mogućnosti lečenja epilepsije kod pasa?

Lečenje epilepsije kod pasa obično počinje tek nakon što kućni ljubimac ima:

  1. više od jednog napada mesečno,
  2. kada nakon jednog napada odmah sledi drugi napad, ili
  3. ako se javi grand mal  (veliki epi napad).

U većini slučajeva, epilepsija kod pasa se ne može  izlečiti. Održavanje statusa bez napada krajnji je cilj terapije antiepileptičkim lekovima (AED).

Cilj medicinskog tretmana je poboljšati kvalitet život psa minimiziranjem učestalosti napada i njegove ozbiljnosti. Pored toga, lekovi odabrani za ovo ne bi trebalo da uzrokuju ozbiljne neželjene efekte.

Terapija antiepileptičkim lekovima (AED)

Ako vam veterinar preporuči da započne terapiju AED-om, pobrinite se da o tome temeljno razgovarate sa veterinarom kako biste shvatili važnost ovog tretmana i zašto je on neophodan.

Vaš veterinar će biti u mogućnosti da vam pruži podršku u lečenju psa, a trebalo bi organizovati redovne zdravstvene preglede kako biste mogli nadgledati neželjene efekte epilepsije ili lekova. 

Jednom započeto lečenje AED-om nastavlja se na neodređeno vreme, u većini slučajeva do kraja života vašeg psa, periodičnim zdravstvenim pregledima i testovima krvi kako bi se osiguralo tačno doziranje leka, efikasnost lečenja i minimalni neželjeni efekti povezani sa lečenjem.

Veoma je važno da:

  • dajte ljubimcu lekove svakog dana u isto vreme,
  • dajte im tačnu dozu lekova,
  • nastavite sa njihovim lečenjem i ne zaustavljajte se bez prethodnog razgovora sa veterinarom.

Koji AED će biti propisani vašem psu?

Vaš veterinar će vam savetovati koji je antiepileptik najpogodniji za lečenje epilepsije vašeg psa. Faktori koji mogu uticati na odluku veterinara mogu da uključuju vrstu napada koji vaš pas ima, koliko često ima napade i ako ima bilo kakvih problema sa bubrezima ili jetrom.

Vrlo je važno da nijedan lek ne dajate svom psu bez recepta i upustva veterinara.

Uvek držite svog psa na stalnoj dijeti, jer promene u načinu ishrane kod psa mogu promeniti nivo određenih lekova u krvi. Štaviše, trenutno se razvijaju nove dijete, koje bi mogle da pomognu u još boljem poboljšanju kontrole napada.

Da li ovi lekovi imaju neželjene efekte?

Vaš pas može doživeti neželjene efekte lečenja AED-om. Efekti se mogu javiti ubrzo nakon započinjanja lečenja ili nakon povećanja njihove doze. Ovi efekti uglavnom nestaju ili se smanjuju u narednim nedeljama zbog toga što telo vašeg psa razvija toleranciju na ove lekove.

U nekim slučajevima ovi neželjeni efekti traju i moraju se nadgledati kako bi se osiguralo da ne ugrožava kvalitet života vašeg psa. 

Uobičajeni, potencijalni neželjeni efekti lečenja AED-om uključuju:

  • pospanost,
  • povećan apetit i žeđ,
  • slinjenje,
  • povraćanje,
  • dijareju,
  • slabost zadnjih nogu,
  • dobijanje na težini,
  • promene ponašanja.

Ako vaš pas prestane da ima napade ili ako vaš pas doživi opasne po život neželjene efekte, veterinar vam može preporučiti da se zaustavi lečenje AED-om. Nikada nemojte odmah prekidati lečenje, jer to samo po sebi može prouzrokovati napade i epileptični status. Pre zamene lekova, obratite se svom veterinaru.

Psi sa epilepsijom obično zahtevaju doživotnu terapiju i posvećenost vlasnika kućnih ljubimaca. Živeti sa psom koji ima epilepsiju za mnoge vlasnike predstavlja izuzetno emocionalno i finansijsko opterećenje (stalno uzimanje lekova), pa, nažalost, mnogi psi sa ovom podmuklom bolešću budu uspavani.

Iz tog razloga vlasnik psa je glavna stvar za odluku o tome koliko voli svog ljubimca i da li je spreman da u potpunosti podrži svog ljubimca u borbi sa epilepsijom.