Najčešće bolesti mačaka! Reagujte na vreme!

Reagujte odmah na prve simptome bolesti mačaka. Važno je da budete informisani, da ih uočite na vreme i saznate koje su preventivne mere.

Veoma je stresno za vlasnika da ima bolesnog kućnog ljubimca. 

Mačke vrlo dobro skrivaju rane znakove bolesti i često vlasnici ne primećuju da im je mačka bolesna. Redovni veterinarski pregledi pomoći će u prepoznavanju ranih znakova bolesti.

Ukoliko ste zabrinuti za zdravlje vaše mačke pogledajte ovaj vodič o najčešćim bolestima mačaka. 

Bolesti mačaka i simptomi

Niko ne voli da razmišlja o tome da li će se mačka razboleti ili zaraziti nekom bolešću, ali nažalost postoji mnogo bolesti od kojih bi vaša mačka mogla da oboli. Mačke izuzetno dobro skrivaju rane znake bolesti.

U stvari, znaci bolesti možda neće biti očigledni sve dok vaša mačka ne počne da se oseća jako loše. 

Zbog toga je važno da što pre posetite veterinara, ako primetite bilo koji od sledećih znakova ili simptoma bolesti mačaka:

• sužene ili proširene zenice,
• povraćanje 
• iznenadna promena raspoloženja,
• letargija,
• promene apetita, 
• primetan gubitak ili povećanje telesne težine,
• ubrzano ili otežano disanje,
• šepanje ili povrede,
• rane ili otok,
• mački smrdi iz usta,
• iscedak iz očiju ili nosa,
• dijareja
• gubitak dlake ili iritacija kože,
• sakrivanje.

Niko ne poznaje vašu mačku tako dobro kao vi. Obavezno pazite na mačku zbog promena u ponašanju, zabeležite sve promene uobičajenog govora tela ili ponašanja vaše mačke.

Ako vam se čini da nešto nije u redu, pravo je vreme da mačku odvedete kod veterinara na temeljni pregled, čak i ako mačka ne pokazuje nijedan od gore navedenih simptoma.

Gore navedeni simptomi su znaci da je vaša mačka možda bolesna.

Evo još nekoliko veoma važnih uobičajenih simptoma i znakova koji ukazuju da vaša maca pati od neke bolesti:

• iznenadni povećani apetit mogao bi biti pokazatelj dijabetesa, hipertireoze, upalnih bolesti creva ili čak karcinoma creva,
• ako vaša mačka pije mnogo više vode nego obično, to bi mogao biti znak da vaša mačka pati od bolesti bubrega, štitne žlezde ili dijabetesa,
• infekcije gornjih disajnih puteva mogu izazvati probleme sa disanjem i smanjiti želju vaše mačke za aktivnostima i igrom,
• povrede i artritis mogu dovesti do toga da maca prestane da se igra,
• neugodan zadah iz usta mačke je znak da vaša mačka možda pati od parodontalne bolesti. Ako se ne leče, zubne bolesti kod mačaka mogu dovesti do ozbiljnijih problema poput problema sa srcem, jetrom ili bubrezima.

Ako vaša mačka pokazuje bilo kakvo neobično ponašanjene, potrebno je mačku odvesti kod veterinara kako bi se uspostavila dijagnoza i plan lečenja.

Rano otkrivanje i lečenje mačke mogu sprečiti da bolesti mačaka postanu teže ili potencijalno opasne po život.

Povrede ili bolesti mačaka često zahtevaju veterinarsku pomoć ili čak operaciju. Neophodno je što pre potražiti stručni veterinarski savet. 

Najčešće bolesti mačaka

Kao vlasnik mačke, važno je da prepoznate znake i simptome uobičajenih bolesti mačaka, kako biste mogli da potražite odgovarajuću veterinarsku pomoć za svoju macu.

Prepoznavanje kada je vašoj mački loše i kada joj je potrebno lečenje moglo bi sprečiti pogoršanje situacije i spasiti vas od skupih veterinarskih troškova, ali i stresa.

U tekstu kožne bolesti kod mačaka, bavili smo se bolestima kože, kao su šuga kod mačaka, buve, opadanje dlake kod mačke, dermatitis, akne i ostalo. Zato se u nastavku bavimo svim bolestima koja nisu kožna oboljenja.

Dakle, bez daljeg odlaganja, evo liste uobičajenih zdravstvenih problema i bolesti mačaka kojih bi svi vlasnici mačaka trebalo da budu svesni.

Tumor

Jedna od najčešćih bolesti mačaka u poslednje vreme je tumor. Najčešće vrste tumora koje se mogu pojaviti kod mačaka su:

• • limfom – jedna od najčešćih vrsta tumora kod mačaka koji se vezuje za bolest mekog tkiva,
  • tumori na koži i sluzokoži mačke – javlja se kod mačaka koje imaju nepigmentisanu kožu (mačke bele ili svetle dlake) i koje se izlažu suncu i
  • tumor mlečnih žlezda – je najčešća vrsta tumora kod ženki koji može da dovede do metastaza na unutrašnjim organima mačke.

Simptomi tumora zavise od toga koji je organ pogođen i mogu uključivati:

• kvržice,
• otok,
• stalnu pojavu čireva ili infekciju kože,
• gubitak težine,
• dijareja ili povraćanje,
• ljuskanje i crvene mrlje na koži,
• gubitak apetita,
• otežano disanje.

Opcije lečenja će se razlikovati i zavise od vrste i stadijuma tumora. U nekim slučajevima se pristupa hirurškim intervencijama, a nekad lečenje podrazumeva primenu odgovarajućih lekova. U nekim zemljama kao terapija se koristi i zračenje.

Šećerna bolest (dijabetes)

Dijabetes melitus je bolest uzrokovana nedostatkom hormona insulina ili negativnom reakcijom na insulin. Ako vaša mačka ne može da proizvede insulin, nivo šećera u krvi može se povisiti, što dovodi do hiperglikemije i mnoštva zdravstvenih problema za bilo koju mačku.

Gojaznost i fizička neaktivnost takođe mogu igrati ulogu u razvoju dijabetesa kod mačaka posebno kada su mace starije.

Postoje dve vrste dijabetesa kod mačaka kao jedne od najčešćih mačjih bolesti:

• Tip I –  nedovoljno stvaranje insulina i
• Tip II – oštećena proizvodnja insulina uz negativan odgovor na hormon.

Simptomi dijabetesa kod mačaka mogu biti:

• povećan apetit,
• gubitak težine,
• prekomerna žeđ,
• često mokrenje.

Ukoliko veterinar sumnja da vaša maca ima dijabetes uradiće analize krvi i urina. Lečenje će se razlikovati od stanja vaše mace i može da se zasniva na kontroli ishrane ili primenu insulina ili kombinacija ova dva. 

Hipertrofična kardiomiopatija mačaka (HCM)

Hipertrofična kardiomiopatija je jedna od najčešćih bolesti mačaka koja se odnosi na bolest srca. Ovu bolest karakteriše abnormalno zadebljanje zidova srčanih komora.

Uzrok ove bolesti je nepoznat, a sugerisano je da postoji genetski defekt u mišićnim vlaknima srca mačaka koje imaju ovu bolest.

HCM se obično dijagnostikuje kod  mačaka prosečne starosti šest godina. Međutim, HCM se može pojaviti i kod mlađih mačaka.

Simptomi HCM mogu uključivati:

• otežano disanje,
• povraćanje,
• smanjen apetit,
• malaksalost i letargija,
• ubrzan i nepravilan puls,
• iznenadna paraliza zadnjih nogu. 

Ova bolest mačaka može se dijagnostikovati kiliničkim pregledom i ultrazvukom srca (poznatim i kao ehokardiogram) kod izabranog veterinara. Lečenje HCM-a je lekovima, ali i regulisanjem ishrane može ublažiti simptome ove bolesti mačke, ali se ne može u potpunosti izlečiti. 

Mačiji grip

Kada se govori o mačjem gripu ova bolest mačaka podrazumeva vrlo zarazno respiratorno stanje uzrokovano jednim ili više virusa, uključujući: mačji herpes virus, calici virus i hlamidiju. Ovi virusi proizvode simptome slične prehladi kod ljudi.

Mačji grip se najčešće širi direktnim kontaktom sa zaraženom mačkom i to putem tečnosti (bistri i vodenasti sekret iz nosa, lučenjem suza i pljuvačka). Takođe se može širiti indirektno putem posuda za hranu, preko posteljine ili posude za izmet.

Simptomi mačjeg gripa mogu biti:

• kijavica,
• lučenje suza ili sekreta iz nosa,
• groznica,
• konjunktivitis,
• problema sa disanjem,
• kašljanje,
• umor,
• gubitak apetita.

Sve mačke obolele od mačjeg gripa treba izolovati od ostalih mačaka dok se potpuno ne oporave. Oporavak obično traje oko 2 nedelje.

Terapija se sastoji od antibiotika, antibiotskih masti, fiziološkog rastvora za ispiranje očiju i tableta antivirusnih lekova.

Vakcinacija može pomoći u sprečavanju ove bolesti mačaka. Zbog toga se mačići moraju vakcinisati od osme nedelje protiv virusa koji uzrokuju mačji grip. 

Virus mačje imunodeficijencije (FIV) – Mačija sida

FIV je virusna infekcija i bolest mačaka koja se prenosi krvlju i koja možda neće pokazivati nikakve simptome godinama nakon što se dogodila početna infekcija. Ova bolest mačaka poznata je i kao mačja sida i može biti smrtonosna.

Jednom kada se simptomi ipak razviju, oni mogu neprestano napredovati ili pokazivati znake bolesti tokom narednih nekoliko godina.

Mačke se mogu zaraziti putem rana koje su nastale od ugriza drugih mačaka ili se prenosi sa majke na mačiće putem placente ili mleka. Vremenom virus ozbiljno slabi imuni sistem mačke. To znači da bi vaša mačka takođe mogla biti podložna drugim infekcijama.

Simptomi FIV mogu se razlikovati kod mačaka i mogu uključivati:

• povećane limfne čvorove,
• groznicu,
• anemiju,
• gubitak težine, 
• slab apetit,
• proliv,
• konjuktivitis,
• gingivitis,
• stomatološke bolesti,
• iscedak iz očiju i nosa. 

Najbolji način da sprečite zarazu vaše mačke je da je držite u zatvorenom i da aktivno izbegava bilo kakav kontakt sa drugim zaraženim mačkama.

Ako vaša mačka pokazuje bilo koji od gore navedenih simptoma, odmah je odvedite na pregled kod veterinara.

Bolest donjih puteva urinarnog trakta mačaka (FLUTD)

Sam naziv ove bolesti mačaka koristi se za opisivanje stanja koja mogu uticati na mokraćnu bešiku i / ili donji urinarni trakt kod mačaka.

Iako je tačan uzrok nepoznat, postoji niz bolesti koje bi mogle da doprinesu FLUTD-u. Neki od najčešćih uzroka mogu biti kamenje u bešici, bakterijske infekcije i infekcije urinarnog trakta.

Uzroci se takođe mogu razlikovati u zavisnosti od rase mačaka, starosti, pola i vrste mačaka pogođenih FLUTD-om mogu da uključuju:

• sredovečne mačke,
• kastrirane mačke,
• mačke sa prekomernom težinom,
• mačke koje vežbaju vrlo malo
• mačke sa malim ili nikakvim pristupom spoljnom okruženju,
• mačke koje jedu suvu hranu,
• stres.

Simptomi FLUTD-a kod mačaka mogu biti:

• krv u urinu,
• naprezanje prilikom mokrenja,
• bol u stomaku, 
• promene u ponašanju,
• bolno mokrenje,
• lizanje genitalnog područja,
• nekontrolisano mokrenje. 

FLUTD može biti opasan za većinu mačaka. Mačja bešika može postati previše puna ili blokirana. Ako vaša mačka ispolji bilo koji od navedenih simptoma, morate odmah da je odvedete na pregled kod veterinara.

Potpun prestanak mokrenja najteži je oblik FLUTD-a i u roku od 48 sati potrebno je da macu odvete kod veterinara, inače može doći do uginuća. 

Veterinar će izvršiti dijagnostiku na osnovu testa krvi i urina. Ako mačka ima začepljenje mokraćnih puteva stavlja se kateter pod anestezijom, dok je kamenje iz bešike potrebno ukloniti hirurškim putem; dok se za lečenje koriste i antibiotici u slučaju bakterijske infekcije.  

Infekcije ranom

Mačke mogu zadobiti rane (uključujući apscese) tokom borbi sa drugim mačkama u pokušaju da zaštite ili steknu više teritorije. Ove rane mogu da se inficiraju, jer bakterije mogu prodreti u područje rane mačjim ugrizom ili ogrebotinom.

U početku možda nema znakova infekcije, ali može doći do postepenog otoka i bolova na mestu rane.

Postoje dve vrste infekcije kod mačaka:

• kada je područje oko ugriza prekriveno opuštenom kožom gde se javlja gnojna kesa, a mogu se razviti i apscesi i
• kada je koža stegnuta i infekcija se širi kroz tkivo i može da izazove celulitis (infektivno oboljenje kože).

Simptomi infekcije ranom od tuče mogu uključivati:

• smanjenje apetita,
• groznicu,
• letargiju,
• šepavost,
• smanjeno kretanje.

Važno je napomenuti da su sve mačke različite, a neke mačke mogu pokazivati očiglednije znake infekcije od drugih.

Konjuktivitis

Konjunktivitis je zapaljenje konjunktiva (spoljne membrane očne jabučice i unutrašnjih kapaka). Ovo stanje je vrlo neprijatno, a mačke sa konjunktivitisom imaće crvene i otečene oči koje se mogu delimično ili potpuno zatvoriti.

Najčešći uzrok konjunktivitisa kod mačaka je mačji grip. Konjunktivitis se takođe može javiti kada mačke reaguju na alergene, uključujući polen, buve i hranu.

Simptomi konjunktivitisa mogu uključivati:

• crveno, otečeno, nadraženo i bolno oko/oči,
• delimično zatvoreno ili potpuno zatvoreno oko/oči,
• unutrašnji kapak može biti upaljen ili otečen,
• beli, zeleni ili bistri iscedak iz oka/očiju,  
• promene na površini oka usled upale,
• kijanje, letargija i nedostatak apetita (ako je pogođen mačjim gripom).

Morate potražiti veterinarsku pomoć ako primetite da je oštećeno oko vaše mačke.

Mačija leukemija (FeLV)

FelV je virus koji napada imuni sistem mačke tako da je podložnija infekcijama i bolestima. To može uključivati anemiju, bolesti bubrega i limfom.

Mačke se mogu zaraziti parenjem, deljenjem hrane, vode ili ujedima i ogrebotinama drugih zaraženih mačaka. 

Simptomi FeLV-a mogu se razlikovati kod mačaka i mogu uključivati:

• gubitak apetita i gubitak težine,
• blede ili upaljene desni,
• loše stanje dlake,dij
• apscesi, 
• groznica,
• dijareja i povraćanje,
• povećani limfni čvorovi. 

Na raspolaganju je vakcina za mačke protiv ove bolesti mačaka. Obavezno razumite rizike i konsultujte se sa odabranim veterinarom da biste procenili šta je najbolje za vašu mačku.

Infektivni enteritis (FIE)

FIE je visoko zarazna bolest uzrokovana infekcijom od mačjeg parvovirusa (FPV). Takođe je poznat kao virus mačje panleukopenije zbog razvoja niskog broja belih krvnih zrnaca kod zaraženih mačaka.

Mačke se mogu zaraziti direktnim fekalnim i oralnim kontaktom i indirektno zaraženim kontaminiranim predmetima: posude za hranu, posteljina i sl.

Simptomi FIE mogu se razlikovati kod mačaka i mogu uključivati:

• visoku temperaturu,
• gubitak apetita,
• depresija, 
• povraćanje i dijareja
• groznica,
• gastroenteritis. 

Iako ne postoji poseban tretman za FIE, postoje mnogo bolje preventivne mere koje su uspostavljene, kao što je vakcina.

Vakcinacija mačaka protiv zaraznih bolesti

Jedna od najboljih stvari koju možete učiniti kako biste svojoj mački pružili dug i zdrav život je vakcinacija protiv zaraznih bolesti mačaka.

Mačići preko majke stiču imunitet od bolesti tokom prvih nekoliko nedelja, a majka im pruža antitela za borbu protiv bolesti putem mleka. Posle tog perioda na vama je, uz pomoć i savete veterinara, da pružite tu zaštitu vakcinacijom protiv bolesti mačaka.

Kada se vakcine primene, stimulišu imuni sistem vaše mačke da proizvodi ćelije i proteine koji se bore protiv bolesti  ili antitela da bi zaštitili mačku od bolesti.

Vakcina protiv zaraznih bolesti mačaka se daje prvi put sa osam nedelja starosti mace, a ponavlja se nakon 3 do 4 nedelje. Nakon toga se ponavlja na svakih 12 meseci, što znači da se mačke vakcinišu svake godine do kraja života.

Vakcinisanje mačaka protiv zaraznih bolesti mačaka podrazumeva vakcinisanje:

• Vakcinom koja štiti od sledećih bolesti: panleukopenija mačaka, herpes virus, kalici virus i Chlamidophila felis, 
• Vakcinom koja štiti od leukemije mačaka (FeLV)  se daje jednom godišnje svake naredne godine,
• Vakcinom protiv besnila koja se daje jednom godišnje svake naredne godine.

Kada su u pitanju vaše mačke, svi želimo da budete sigurni da su one zdrave i zaštićene od bolesti mačaka. Ako sumnjate da vaša mačka ima bilo koju od ovih uobičajenih bolesti mačaka, potrebno je da je odmah pregleda veterinar.

Kako bi veterinaru deteljno opisali sve znakove ili simptome povezane sa najčešćim bolestima mačaka, morate da znate kako da ih prepoznate.

Na ovaj način ćete moći da potražite efikasan, pravovremen i odgovarajući tretman od veterinara za svoju macu.