FIV kod mačaka(mačja sida) je postavljena dijagnoza vašem ljubimcu?Uplašeni ste jer ne znate šta i kako dalje? Ne brinite, nije sve tako sivo!
Iako je ovo veoma ozbiljna bolest, stručnjaci tvrde da se mačkama pozitivnim na FIV može obezbediti dug i srećan život. Ovo je sjajana vest na samom početku.
Ali, šta vlasnici mogu da urade da pomognu svojim ljubimcima? Šta znači FIV kod mačaka uopšte? Kakve su posledice?
U ovom tekstu ćete pronaći sve što treba da znate o ovoj bolesti, poznatoj kao i mačja SIDA) od simptoma i faza, do lečenja i nege.
Napomena: Odmah da naglasimo, ako u domaćinstvu imate više mačaka, maca pozitivna na FIV mora se izolovati od njih.
Virus FIV kod mačaka
Šta je zapravo FIV virus?
Virus mačje imunodeficijencije, ili FIV kod mačaka, je retrovirusna infekcija koja je prvi put otkrivena kod mačaka u SAD. Međutim, ovaj virus danas pogađa mačke širom celog sveta.
FIV infekcije se najčešće dešavaju među mačkama srednjih godina (između 5 i 10 godina). Mužjaci imaju dvostruko veće šanse da se zaraze FIV-om nego ženke, zbog učestalijih konflikata sa nepoznatim mačkama.
FIV pozitivne mačke mogu imati virus u svom organizmu godinama pre nego što pokažu znake bolesti.
FIV kod mačaka napada imunološki sistem mačke, čineći mačke pozitivne na FIV podložnijima infekciji.
Naime, virus deluje tako što ubija ili oštećuje ćelije imunološkog sistema mačke, često ciljajući bela krvna zrnca. Virus na kraju dovodi do potpunog slabljenja imunološkog sistema. A onda se dešava?
Kada se imunitet naruši do te mere, mačke sa FIV-om mogu postati ranjive na najmanje sekundarne infekcije.
Ljudi često misle da su FIV i virus mačje leukemije (FelV) iste bolesti mačke, jer mogu izazvati slične simptome kod mačaka.
Naime, mačja leukemija takođe može izazvati imunosupresiju, takođe dovodi do razvoja karcinoma, anemije, upale bubrega kod mačaka, sa mnogo lošijom prognozom od FIV-a.
Ipak, iako obe bolesti potiču iz porodice retrovirusa, u pitanju su potpuno različita oboljenja.
Simptomi FIV-a kod mačaka
FIV je zarazan samo među mačkama i teško se prenosi. Takođe sporo deluje, tako da mačke uglavnom ne pokazuju nikakve simptome sve do nekoliko godina nakon infekcije.
Količina vremena koja je potrebno virusu da mačka postane imunokompromitovana može varirati. Kada mačka počne da pokazuje znake bolesti, bolest je vrlo verovatno veoma uznapredovala.
Redovne kontrole mogu doprineti da se FIV otkrije na vreme.
Svakako odmah svog ljubimca odvedite na veterinarski pregled ako počne da pokazuje bilo koji od sledećih simptoma FIV-a:
- Loše stanje krzna
- Učestala groznica
- Nedostatak apetita
- Upala u ustima (upaljene desni, smrad iz usta)
- Hronične ili rekurentne infekcije očiju, kože, gornjih disajnih puteva ili bešike
- Stalna dijareja
- Stalni problemi sa očima
- Iznenadni napadi nalik na epileptične
- Promene u ponašanju
- Znaci neuroloških poremećaja
FIV kod mačaka takođe može imati simptome koji uključuju spor, ali konstantan gubitak težine. Mnoge mačke zaražene ovom bolešću na kraju razviju neki oblik raka ili bolesti krvi.
Koje su faze FIV-a?
Mačke zaražene FIV-om često doživljavaju tri stadijuma infekcije: akutni, subklinički i hronični.
- U ranoj ili akutnoj fazi, koja traje 3 do 6 meseci, virus se prenosi limfnim putevima, gde se širi na druge limfne čvorove po celom telu, što dovodi do povećanja limfnih čvorova. U ovoj fazi stanje je često praćeno groznicom i letargijom. Ali, većina mačaka u ovoj fazi se oporavi od simptoma, čak i bez intervencije veterinara. Zatim, neko vreme simptoma uopšte neće biti i to je ono što otežava otkrivanje FIV-a.
- Subklinički stadijum označava vremenski period u kome bolest još uvek nije dovoljno ozbiljna da bi se mogla lako uočiti ili dijagnostikovati, i može trajati godinama. U ovoj fazi virusa, imunološka funkcija nastavlja da se pogoršava. Mačke u ovom stadijumu, takođe, imaju periode kada pokazuju neke znake bolesti mačaka, ali nakon njih opet ide period u kojem mačka izgleda potpuno zdravo i ne pokazuje nikakve simptome.
- Poslednji, hronični stadijum bolesti takođe može trajati mesecima do godinama bez nekih ozbiljnijih simptoma. Ali, u ovoj fazi, međutim, kako se imunološka funkcija brže smanjuje, manifestacije bolesti su češće i lakše se dijagnostikuju.
Kako se prenosi FIV kod mačaka?
FIV kod mačaka se prenosi isključivo putem direktnog kontakta i to preko krvi.
Naime, do većine slučajeva mački obolelih od FIV-a dolazi tako što zaražena mačka prenosi virus drugoj kroz ranu od ugriza. Ovo je najkarakterističnije za mačke na otvorenom, tj. mačke lutalice.
Evo pojašnjenja!
Neretko se dešava da se lutalice međusobno “potuku” obeležavajući i braneći svoju teritoriju. Naime, iako je svaka mačka podjednako podložna virusu, nekastrirani mužjaci na otvorenom imaju najveći rizik od zaraze zbog svoje sklonosti borbi.
Takođe, majka mačka zaražena mačjim FIV virusom može ga preneti svojim mačićima.
Mačja sida se obično ne prenosi parenjem. Iako je veoma zarazan virus, takođe nije uobičajeno da ga mačke prenose jedna drugoj tako što dele činiju za jelo sa drugim mačkama ili putem drugih kontaktnih radnji sa mačkama kao što su:
- Lizanje
- Druženje
- Kijavica
- Deljenje posipa za mačke
Međutim, mala verovatnoća prenošenja ne znači da prenos nije moguć i vlasnici kućnih ljubimaca uvek treba da budu oprezni.
Bitno je da znate da mačka ne može preneti FIV virus na čoveka! Zaraženi ljubimci FIV kod mačaka mogu da prenesu samo na drugu mačku.
Kako se FIV kod mačaka dijagnostikuje?
Pošto nema očiglednih znakova FIV-a, bar ne na samom početku infekcije, koristi se test krvi da bi se utvrdilo da li je mačka pozitivna na FIV. Ako počnete da primećujete potencijalne znake FIV virusa kod vašeg ljubimca, trebalo bi da ga što pre odvedete na pregled kod veterinara.
Dobra je ideja da zabeležite simptome mačje side koje ste primetili kako neki ne biste zaboravili i kako biste što detaljnije situaciju opisali veterinaru.
Moramo napomenuti da u toku testiranja, odnosno dok čekate rezultate, ne bi bilo loše da sprečite da vaša mačka izlazi napolje. Takođe, da je izolujete od drugih mačaka dok ne dobijete potvrdu da li ima FIV. Na ovaj način možete sprečiti da vaš ljubimac potencijalno širi virus na druge mačke.
Veterinari obično dijagnostikuju FIV kod mačaka tako što rade testove krvi koji traže specifična antitela prisutna u krvi zaražene mačke. Veterinar se može odlučiti za dodatno testiranje pre nego što postavi dijagnozu FIV-a. Posebno je važno da se trudne mačke procene na virus jer mogu da prenesu FIV na svoje mačiće.
Zaražene mačke koje imaju mladunce, takođe, mogu preneti antitela virusa na mačiće koji sisaju, što može izazvati pozitivan test mačića nekoliko meseci nakon rođenja.
Međutim, većina ovih mačića nije zaista zaražena. Stručnjaci preporučuju ponovno testiranje mačića svakih 60 dana do najmanje 6 meseci da bi bili sigurni u njihov FIV status.
Odrasla mačka može biti pozitivna već dve do četiri nedelje nakon izlaganja virusu, ali neka istraživanja pokazuju da to može potrajati i do osam nedelja u nekim slučajevima.
FIV kod mačaka – lečenje
Ne postoji antivirusni lek koji je dostupan posebno za lečenje FIV-a. Većina veterinara se fokusira na pokušaj da mačka bude asimptomatska tokom dužeg perioda. Jedno istraživanje je pokazalo da mačke pozitivne na FIV žive u proseku 5 godina nakon dijagnoze, ali njihova prognoza može uveliko varirati.
Ako simptomi FIV-a počnu da se pojavljuju, veterinari zapravo leče sve sekundarne bolesti kod mačaka koje su rezultat virusa. Tretmani koji se često preporučuju za pomoć mačkama sa FIV-om uključuju:
- Lekovi koji pomažu kod bilo koje sekundarne infekcije
- Terapija zamene tečnosti i elektrolita
- Kontrola parazita kod mačaka
- Lekovi za jačanje imunološkog sistema
- Lekovi koji pomažu kod upale
- Hrana za mačke koja je laka za mačji sistem
Nega FIV pozitivne mačke
Vaš veterinar vam može preporučiti sledeće savete za brigu o FIV pozitivnim mačkama:
- Veoma je bitno zaštititi već ozbiljno ugrožen imuni sistem ljubimca. Stoga je izuzetno važno držati FIV pozitivnu mačku u zatvorenom prostoru. Ovo ne samo da smanjuje njihovu izloženost sekundarnim bolestima, već ih takođe sprečava da prenesu bolest na ostatak populacije mačaka.
- Sterilizacija ili kastriranje vaše mačke je još jedan važan faktor u sprečavanju širenja bolesti, jer je manja verovatnoća da će se životinje boriti međusobno. Naime, kod kastriranih mužjaka smanjuje se agresivno ponašanje i on gubi potrebu za teritorijalnim sukobljavanjem. A ako sterilišite ženku kojoj je dijagnostikovan FIV sprečiće te da se virus prenese na buduće potomstvo.
- Takođe je veoma važno da hranite svoju obolelu mačku odgovarajućom, dobro izbalansiranom hranom. Izbacite sirovu hranu i jaja iz njihove ishrane!
Zašto? O čemu se radi?
Sirova ishrana polako postaje veoma „trendi“ stvar za vaše kućne ljubimce. Međutim, sirova hrana i jaja mogu potencijalno da izazovu bakterijske, parazitske ili druge oblike bolesti kojima bi mačka pozitivna na FIV bila podložna.
- Stručnjaci preporučuju da se mačke pozitivne na FIV vode na pregled kod veterinara svakih šest meseci, a takođe bi trebalo da redovno rade krvne analize kako bi se uočile bilo kakve promene ili rani znaci bolesti. Ukoliko nemate dovoljno vremena, obavezno mačku odvedite najmanje dva puta godišnje na pregled kod veterinara! Ovi pregledi, takođe, uključuju analizu urina i krvnu sliku.
- Pazite na bilo kakve promene u ponašanju ili zdravlju mačke! Svaki vlasnik kućnog ljubimaca je u obavezi da pažljivo prati svoju FIV pozitivnu mačku! Vrlo je važno da se reaguje na bilo kakve znake bolesti ili promenu u ponašanju kako bi se simptomi na vreme otklonili.
- Ne postoji direktan tretman za FIV. Fokus je na produženju asimptomatskog perioda i ublažavanju sekundarnih efekata virusa. Antivirusne terapije poput interferona ili antivirusnih lekova mogu pomoći da se produže ovi periodi. Kada se rano počne sa ovim tretmanima, moguće je produžiti životni vek mačaka zaraženih FIV-om.
Nažalost, kada se mačka zarazi virusom FIV, ostaće zaražena do kraja života. I vi tu ne možete ništa posebno da uradite. Mada, još uvek nije do kraja utvrđeno da li će sve zaražene mačke razviti kliničke znake bolesti.
Prosečan životni vek FIV pozitivne mačke je manji od proseka, međutim FIV pozitivne mačke i dalje mogu da žive sjajno! Stručnjaci se slažu da zaražene mačke koje dobijaju adekvatnu medicinsku negu i drže se u zatvorenom prostoru u bezbednom okruženju bez stresa mogu da žive relativno udobnim životom.
Bezbrižno mogu živeti mesecima, pa i godinama pre nego što bolest dostigne hroničnu fazu. Naime, zaključak je da mačke sa FIV mogu imati kvalitetan životni vek.
Koja je prevencija?
Sigurno se mnogi vlasnici pitaju mogu li sprečiti da se njihova mačka zarazi ovim virusom? Naravno da postoji mogućnost da sprečite dobijanje FIV virusa.
Šta je to što možete uraditi?
Kao odgovoran vlasnik kućnog ljubimca, dužni ste da sprečite izloženost vašeg ljubimca FIV-u. Najbolji način da sprečite da se vaša mačka zarazi virusom je da mačku držite u zatvorenom prostoru i nikada ne puštate mačku da slobodno luta napolju. Na ovaj način, zapravo izbegavate potencijalni kontakt sa zaraženim mačkama.
Dakle, pokušajte da mačku iznosite u šetnju, na povodcu, jer ćete je tako imati na oku.
Mačke u zatvorenom prostoru imaju najmanji rizik od zaraze virusom. Pored toga, ako će vaša mačka provoditi bilo koje vreme sa drugim mačkama, (npr. ako ste na putu, pa vaš ljubimac mora na čuvanje ) ne bi bilo loše da od odgovornog lica zatražite uverenje da su te mačke negativne na FIV.
Naravno, ovo nije baš lako izvodljivo i dosta zavisi od politike onoga ko pruža usluge čuvanja životinja.
Ako ste nedavno usvojili mačku ili ste je spasili sa ulice, pobrinite se da je što pre testirate na mačju sidu.
Imajte na umu da iako postoji vakcina protiv FIV-a, velika većina veterinara je ne preporučuje. Dokazano je da je vakcina neefikasna. Pored toga, vaša mačka će uvek biti pozitivna nakon primene vakcine uprkos nemogućnosti vakcine da zaštiti vašu mačku od virusa.
Nijedan test ne može da razlikuje da li je pozitivan rezultat od vakcine ili od virusa, a društvo za zaštitu životinja upozorava da u nekim oblastima, ako mačka pobegne i bude smeštena u neki azil, može biti eutanazirana ako je pozitivna na FIV.
Iako se vakcinacija protiv FIV-a obično ne savetuje, uvek možete razgovarati sa svojim veterinarom o tome i videti koje su vam opcije.
Naš tekst nema za svrhu da vas uputi da sami lečite svog ljubimca, niti se može koristiti kao veterinarski savet. Ono što je ideja, jeste da vam pomognemo da prepoznate FIV kod mačaka i da, što je ranije moguće, adekvatno reagujete.
